Bošnjačko nacionalno veće, koje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ne priznaje, obratilo se danas visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezednost Ketrin Ešton, zahtevajući upućivanje međunarodnih posmatrača u Sandžak

Kako je saopštila Informativna služba tog veća, u pismu upućenom Eštonovoj se ukazuje na sve učestalije pojave diskriminacije i kršenja prava na verskoj i etničkoj osnovi.
Radi uvida u stvarno stanje u Sandžaku, Bošnjačko nacionalno veće traži od Evropske unije slanje međunarodnih posmatrača u Sandžak, čime bi se značajno relaksirala napetost i ostvarile pretpostavke za početak dijaloga , navedeno je u saopštenju.
U pismu se ističe da su događaji od subote pokazali da su tenzije u Sandžaku podignute do usijanja, a da neprimereno veliki broj policijskih snaga negativno utiče na pokušaj smirivanja situacije.
Bošnjačko nacionalno veće formirala je izborna lista Bošnjačke kulturne zajednice, uz pomoć dvojice većnika sa liste Bošnjačkog preporoda. Nosilac liste Bošnjačke kulturne zajednice, koja je na junskim izborima za nacionalni savet te manjinske zajednice osvojila 17 od 35 mandata, bio je glavni muftija Muamer Zukorlić.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, međuitm, ne priznaje tako izabrano veće, jer nije postojala dvotrećinska većina koja bi prethodno verifikovala mandate većnika sa sve tri izborne liste.
Misija OEBS-a u Srbiji pozvala je danas predstavnika te tri izborne liste da se dogovore o formiranju Nacionalnog saveta Bošnjaka.

Članice Evropske unije načelno su usvojile "odrednice" za usaglašavanje stavova sa Srbijom za predstojeću raspravu o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, rekli su u Briselu zvaničnici u EU agenciji Beta

U pitanju su usklađena stanovišta između zemalja Unije koje jesu i onih koje nisu priznale samoproglasenu nezavisnost u Prištini, i u tom dokumentu se ne spominju ni jednostrano otcepljenje Kosova, niti pregovori o svim otvorenim pitanjima, što je dosad tražila Srbija.
Nude se, međutim, "dobre usluge" EU za pregovore Beograda i Prištine o pitanjima od praktičnog interesa, a u cilju okretanja budućnosti i jačanja evropske perspektive i Srbije i Kosova.
Te "odrednice, smernice" sutra uveče u Briselu srpskom predsedniku Borisu Tadiću izneće visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, s ciljem da se njima dopune ili sačine "usaglašeni" stavovi EU i Srbije za razmatranje pitanja Kosova na Generalnoj skupštini svetske organizacije.
Članice Unije koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova su, uz "smernice", stavile do znanja da sadržina tog dokumenta ni u čemu ne dovodi u pitanje njihovo stanovište da je Kosovo nezavisna država.
Odrednice EU, koje predstavljaju kompromis gledišta unutar EU o Kosovu, sutra još zvanično treba da potvrdi Političko-bezbednosni komitet evropske dvadesetsedmorke.
Prema upućenim diplomatskim izvorima u Briselu, najuticajnije među članicama EU koje su priznale Kosovo, isto kao i SAD, u suštini i dalje žele da srpsku vlast na čelu s Tadićem stave pred izbor da, ako Srbija hoće u EU, ne moze protiv vecine unutar Unije i da mora da popusti.
Rešenje je onda da srpska rezolucija za raspravu na Generalnoj skupštini UN, ako se već ne povlači, bude takva da je moguće da je svaka strana tumači u skladu sa svojim stavovima.
Ostaje neizvesnost kakav će biti ishod rasprave u Generalnoj skupštini UN. Nije isključeno da većina članica UN, bez obzira na sadržaj srpske rezolucije, zaključi da "savetodavno mišljenje" Međunarodnog suda pravde nije ušlo u suštinu kosovskog problema i zatraži preispitivanje celog kosovskog pitanja i pred Savetom bezbednosti UN.
Evropska dvadesetsedmorka, kako je to već stavila do znanja 22. jula posle mišljenja Suda u Hagu, traži pregovore Beograd-Priština i spremna je da u tome posreduje svojim "dobrim uslugama" zajedno s UN.
To su se visoka predstavnica Ketrin Ešton i generalni sekretar UN Ban Ki Mun već ranije dogovorili kroz razmenu pismenih poruka. Evropskoj dvadesetsedmorki su, prema diplomatama u Briselu, stigle i najave da Beograd želi da s Prištinom razgovara samo preko EU i UN i da se utvrdi šta će biti teme tih razgovora.
Beograd nikako ne želi da se ponovi situacija iz ranijih pregovora o Kosovu uz posredovanje Martija Ahtisarija, kad se ispostavilo da je to bilo samo pokrice za konačno proglašavanje nezavisnosti u Prištini, budući da su Amerikanci sve vreme poručivali da će Kosovo biti nezavisno.
Pitanje je i da li je za EU, i posebno za SAD, prihvatljivo da se makar za neku potonju fazu, uoči učlanjenja Srbije u EU, ostavi mogućnost da se dirne u status, odnosno odnosi Srbije i Kosova "srede", ako ne reše, po nekom modelu "dve Nemačke" ili Velika Britanija-Severna Irska, kako je to stavljano do znanja i u nekim uticajnim prestonicama Unije.

Nemačka policija uhapsila je Vieru Konstantina Ovidua (34) iz Rumunije za kojim je Srbija raspisala poternica radi dovršenja krivičnog postupka koji se vodi protiv njega zbog ubistva, saopšteno je danas

U saopštenju MUP-a Srbije navodi se da je međunarodnu poternicu za Oviduom raspisao Interpol iz Beograda.
Poternica je raspisana na osnovu naredbe Okružnog suda u Jagodini.

Dinar će sutra ojačati prema evru za 11 para ili 0,1 odsto, posle intervencije centralne banke od 10 miliona evra, tako da će zvanični srednji kurs evra iznositi 105,5178 dinara, objavila je Narodna banka Srbije

Centralna banka danas je prodala 10 miliona evra na deviznom tržištu, a od početka godine prodala je ukupno milijardu i 879,5 miliona evra (zajedno sa današnjom intervencijom) da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i podstakla promet na deviznom tržištu.
NBS je 9. avgusta kupila 10 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi ublažila oscilaciju kursa, a pre toga je poslednji put intervenisala kupovinom deviza polovinom decembra 2008. Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 3. avgusta, kada je evro vredeo 106,6367 dinara.