Nedavno je u Mađarskoj izmenjen zakon o državljanstvu, pa će Mađari koji žive van državnih granica, od prvog januara, lakše dolaziti do mađarskog pasoša.

U Mađarskoj je odnedavno izmenjen zakon o državljanstvu, pa će Mađari koji žive van državnih granica, od prvog januara lakše dolaziti do mađarskog pasoša.

Tako će i Mađari u Srbiji na neki način prečicom u Evropsku uniju, mada kažu da za njih taj pasoš ima više emotivni nego praktični značaj. Slovačka, jedina od susednih država, žestoko zamera vladi u Budimpešti da time širi mađarski nacionalizam i ugrožava joj bezbednost.

U mađarskim konzulatima u Beogradu i Subotici još uvek nemaju detaljna uputstva o proceduri. Iako mađarski pasoš donosi i status državljana Evropske unije i određene povlastice, ukidanje viza državljanima Srbije, međutim, umanjilo je njegov praktični značaj.

Tamaš Korhec, predsednik Nacionalnog saveta mađarske manjine kaže da je ovo rešenje neka vrsta psihološke satisfakcije za mađarski živalj u Vojvodini.

Slovačka, gde pola miliona Mađara čini desetinu stanovništva, optužuje Mađarsku za nacionalizam i nameru da poništi Trijanonski sporazum kojim su joj pre 90 godina određene granice.

Bratislava se žalila međunarodnim organizacijama i ima političara koji upozoravaju da bi slovački Mađari mogli da primene kosovski scenario. Srbija i druge susedne države nemaju zamerke.

Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Srbije kaže da je usvajanje Zakona unutrašnja stvar Mađarske, i da "Srbija time nikako nije ugrožena".

Evropska unija ne meša se u sukob dve članice, jer je državljanstvo predmet nacionalnog zakonodavstva.

"Svaka država članica slobodna je da definiše uslove za dobijanje njenog državljanstva i Evropska komisija nema nadležnost da interveniše", kaže Metju Njumen, portparol evropskog komesara za pravosuđe.

U Briselu ne komentarišu to što će pasoš članice Evropske unije dobiti i državljani iz zemalja koje nisu među dvadesetsedmorkom, poput Srbije i Ukrajine. U Budimpešti kažu da je preteran strah od masovne selidbe.

"Oko osamdeset odsto etničkih Mađara izvan naših granica žive u Slovačkoj i Rumuniji koje su već članice Evropske unije. Samo mali deo, oko 350 - 400 000 živi u Srbiji i Ukrajini koje nisu članice, dakle, nema govora o masovnom dobijanju državljanstva Evropske unije", rekao je Tamaš Vecel, iz Ministarstva za pravosuđe Mađarske.

Sličan zakon o dvojnom državljanstvu, međutim, ima i Rumunija za sunarodnike u Moldaviji, kao i Bugarska za one koji mogu da dokažu bugarsko poreklo. Procenjuje se zato da bi Evropska unija na mala vrata mogla da dobije oko pet miliona novih državljana.

Zbog sumnje da su podmićivali političare i uticajne vladine službenike u Crnoj Gori i Makedoniji, Tužilaštvo Nemačke pokrenulo istragu protiv osam menadžera "Dojče Telekoma", piše nemački Zidojče cajtung. Istraga pokrenuta na zahtev Ministarstva pravde SAD.

Nemačko tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv osam menadžera "Dojče Telekoma" zbog sumnje da su podmićivali političare i uticajne vladine službenike u Crnoj Gori i Makedoniji, prenose crnogorski mediji pisanje nemačkog Zidojče cajtung.

Istraga protiv službenika nemačke kompanije, kako navodi minhenski dnevnik a prenosi Pobjeda, pokrenuta je na zahtev američke Komisije za hartije od vrednosti i berze (SEC), kao i Ministarstva pravde SAD.

Navodi se da se "u korporativnim krugovima pominje iznos od sedam miliona evra" kojim su navodno podmićeni visoki državni službenici u Podgorici i Skoplju.

U aferi špijuniranja grupe koja će se, prema pisanju nemačkog lista, ovih dana naći pred Okružnim sudom u Bonu, bilo je indicija o tajnim nadgledanjima kompanija u jugoistočnoj Evropi.

"Na primer, u zemljama kao što su Mađarska, Hrvatska, Makedonija i Slovenija, privatni život kandidata je ispitan uz pomoć nadgledanja osoblja", piše list i dodaje da je u jednom izveštaju Grupe za bezbednost o službenici hrvatske kompanije za telekomunikacije navedeno koje je ljubavnike imala i kakav joj je pristup starijim muškarcima.

U saopštenju "Dojče Telekoma" koje prenosi Pobjeda navodi se da je u izveštajima "Dojče Telekoma" i "Mađar Telekoma" već objavljeno da je revizija finansijskih izveštaja mađarske kompanije za 2005. godinu "identifikovala ugovore za koje nije bilo moguće utvrditi stvarnu namenu".

"Dojče Telekom" je saopštio da je, u svetlu tih događaja, "Mađar Telekom" obavestio odgovarajuće organe, uključujući američku Komisiju za hartije od vrednosti i Ministarstvo pravde SAD, o situaciji u kompaniji i internoj istrazi.

"Nakon ovih informacija, američke vlasti su pokrenule istrage o mogućim kršenjima američkih antikorupcijskih pravila", navedeno je u saopštenju.

Biro za odnose s javnošću crnogorske Vlade saopštio je dnevniku "Dan" da u Vladi nisu upoznati sa detaljima istrage i da na optužbe neće reagovati pre ponedeljka.

Pripadnici Ministarstva za civilnu odbranu i vanredne situacije Rusije koji su u julu gasili velike požare, doći će na rehabilitaciju u Crnu Goru.

Dvadeset pripadnika Ministarstva za civilnu odbranu i vanredne situacije Rusije, koji su učestvovali u gašenju velikih pošara koji su zahvatili Rusiju, doći će u Crnu Goru na rehabilitaciju, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva inostranih poslova.

Ruski ambasador u Podgorici Jakov Gerasimov je na sastanku sa ministrom inostranih poslova Crne Gore Milanom Roćenom, preneo zahvalnost ruske vlade zbog takvog gesta Podgorice.

Pripadnici ruskog Ministarstva koji dolaze u Crnu Goru, u julu ove godine su gasili velike požare u Rusiji.

Ministar Roćen i ambasador Gerasimov izrazili su, takođe, zadovoljstvo intenzitetom saradnje i razvojem prijateljskih odnosa dve zemlje. Posebno je bilo reči o unapređenju ekonomske saradnje.

Izraženo je očekivanje da će se u neposrednom periodu zaokružiti aktivnosti na primeni Sporazuma o regulisanju obaveza bivšeg SSSR-a po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR-a i bivše SFRJ.

Vlada Hrvatske povukla je predlog izmena Zakona o radu iz skupštinske procedure. Pošto su zbog tog zakona sindikati pokrenuli inicijativu za raspisivanje referenduma, njega najverovatnije neće biti.

Hrvatska vlada povukla je predlog izmena Zakona o radu iz saborske procedure, izvestili su  hrvatski mediji.

Kako su zbog tog predloga sindikati pokrenuli inicijativu za raspisivanje referenduma, sakupivši više od 815.000 glasova - skoro dva puta više od zakonski potrebnih 450.000 ili 10 odsto glasova birača, referenduma najverovatnije neće biti, navode mediji.

Predsednik Odbora za ustav, poslovnik i politički sistem i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks ocenio je u izjavi za Vjesnik da više nema osnova za raspisivanje referenduma, a da će, ako odbor na čijem je čelu na sednici u ponedeljak to prihvati, takva odluka biti predložena Saboru.

Nakon što je predlog izmena zakona povučen, odbor će Saboru morati da predloži da raspiše referendum ili da utvrdi da za to nema razloga.

Sabor na raspolaganju ima i treću mogućnost, a to je da od Ustavnog suda zatraži ocenu da li je sadržaj referendumskog pitanja u skladu s ustavom i da li su se stekle pretpostavke za raspisivanje referenduma. Svoju ocenu Ustavni sud bi morao da da u roku od 30 dana.

Šeks najavljuje da će Sabor o odluci odbora raspravljati na redovnoj sednici, koja se očekuje 22. septembra, pa zbog toga neće biti sazivanja vanredne sednice.

Iako su sindikati navodili da su skupili 815.000 potpisa, nakon provere, koja je koštala milion kuna (oko 137.000 evra), vlada je tvrdila da je većina tih potpisa neispravna iz raznih formalnih razloga.

Opozicione stranke su takvo obrazloženje ocenile kao neprihvatljivo i osudile postupak Vlade i Ministarstva uprave, koji su deo potpisa stavili na svoje Internet strane, kako bi ilustrovali nepravilnosti u njima, ali su ih nakon medijske buke skinuli.

Sindikati su najavili da će, ako se referendum odbije, protestovati i skupljati potpise za vanredne izbore. Izmenama zakona u radu radnici i sindikati bi bili stavljeni u nepovoljniji položaj, pre svega u vezi sa kolektivnim ugovorima.