Regionalni info portal "Visegrad24"

Počeo Ramazanski bajram, jedan od najradosnijih praznika u islamu. U beogradskoj Bajrakli džamiji jutros je održan bajramski namaz. Centralna molitva Islamske zajednice u Srbiji održana u Islamskom centru Delimeđe.

Vernici islamske veroispovesti danas proslavljaju prvi dan Ramazanskog bajrama. Ovaj praznik označava kraj tridesetodnevnog posta tokom koga su se vernici uzdržavali od svih grehova. Početak ovog praznika je obeležila Bajramska molitva.

U beogradskoj Bajrakli džamiji jutros je održan bajramski namaz, koji je RTS prenosio na Drugom programu. Bajramski namaz i hutbu, odnosno propoved, obavio je muftija srbijanski Muhamed efendija Jusufspahić.

Centralna bajramska Molitva Islamske Zajednice u Srbiji se održana je u Islamskom centru u selu Delimeđe, 40 kilometara od novog Pazara. Za džamiju koja se nalazi u sklopu tog centra kažu da ima dva najviša minareta na Balkanu. Dugi su 78 metara. Tamo je molitvu predvodio glavni muftija Muamer Zukorlić.

Vernici se i po nekoliko dana unapred pripremaju za jedan od dva najveća praznika. Običaj je da se tokom dana deci koja obilaze komšije i rođake daju bonbone. Zbog toga je i centar Novog Pazara pretvoren u "prodavnicu slatkiša". Nisu se prodavali samo slatkiši, već i mlad kukuruz.

Domaćice pripremaju sva ona jela po kojima se Novi Pazar izdvaja. Neće se raditi tri dana, a tokom tog perioda, muslimani će se potruditi da obiđu što više prijatelja, poznanika i komšija, kako bi se očuvao duh zajedništva.

Međutim, i tokom ovog Bajrama će pripremati mnoštvo poslastica (baklava, sukani dudovi, punjene paprike) koje obeležavaju ovaj praznik.

Vernici se tokom ovog praznika svečano oblače, odlaze u džamije jednim putem a vraćaju se drugim. Po tradiciji pre odlaska na bajramsku molitvu, pojedu nekoliko urmi, ali po pravilu neparan broj, što je prema predanju radio i prorok Muhamed. Ramazanski bajram se slavi tokom prva tri dana meseca ševal.

Add a comment

Broj beskućnika u Srbiji će se znati sledeće godine posle popisa stanovništva. Pretpostavlja se da u Srbiji ima oko 10.000 beskućnika, a najviše u Beogradu.

Novim popisom stanovništva sledeće godine konačno će se znati koliko ima beskućnika u Srbiji. Ova kategorija stanovništva će prvi put biti i zvanično registrovana. Pretpostavlja se da ih u Srbiji ima oko 10.000, a samo na ulicama prestonice ih je oko 2.000.

Svake godine više stotina ljudi koji nemaju krov nad glavom i koji su socijalno ugroženi prođe kroz prihvatilište u Kumodraškoj ulici. Neki se kratko zadrže, a neki postanu gotovo stalni stanari.

"Kategorije koje prihvatamo su duševno obolela, odnosno psihički izmenjena lica, lica sa mentalnim deficitom, lica sa društevno negativnim oblicima ponašanja, alkoholičari, besposličari, skitnice, prosjaci, zatim lica iz porodica sa poremećenim porodičnim odnosima", izjavila je Slađana Knez iz Prihvatilišta za odrasle.

Ovih dana oko 120 beskućnika pronašlo je utočište u prihvatilištu, a koliko je ljudi u Srbiji zadesila takva sudbina, znaće se uskoro.

"Popisivanje primarnih beskućnika planiramo da sprovedemo u saradnji sa Republičkim, odnosno Pokrajinskim zavodom za socijalnu zaštitu i na taj način što ćemo u prvom koraku od ovih institucija dobiti adrese svih skloništa, svratišta, prihvatilišta za decu i odrasle, ali i svih drugih objekata koje služe za kratkotrajno zbrinjavanje dece i odraslih", rekla je Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku.

Zaposleni u ovim ustanovama popisaće sva lica koja budu od 1. do 31. marta u njima boravila. Popis neće obuhvatiti samo takozvane primarne beskućnike, odnosno osobe koje nemaju nikakav smeštaj.

Za poslove popisa će biti angažovano oko 50.000 popisivača. Popisaće sva lica, sve stambene objekte i ukoliko u njihovom krugu postoje stambeni objekti naseljenih iz nužde popisaće i njih i ljude koji žive u tim neuslovnim objektima.

Nakon popisa konačno će se znati koliko beskućnika ima u Srbiji, ali ćemo saznati i nešto više o njima.

Add a comment

Nepismeno milion i 350.000 stanovnika Srbije. Da bi se stanje poboljšalo, potrebna istrajnost profesora, njihova bolja obučenost, ali i veća briga svih koji govore srpski jezik o njegovoj pravilnoj upotrebi.

U Srbiji oko milion i 350.000 nepismenih stanovnika, "bez dana škole", ili sa nekoliko razreda osnovne škole, dočekuje Međunarodni dan pismenosti. Nažalost, građani često mešaju ćirilicu i latinicu, upotrebljavaju u našem pismu nepostojeća slova.

Da bi se stanje u Srbiji poboljšalo, potrebna je istrajnost profesora u školama, njihova bolja obučenost, ali i veća briga svih koji govore srpski jezik o njegovoj pravilnoj upotrebi.

U Srbiji ima više od 250.000 ljudi koji ne znaju ni da se potpišu. Nepismenost je očigledna i na javnim mestima. Greši se u pisanju velikog slova, sastavljenom ili rastavljenom pisanju reči, interpunkciji, upotrebi reči, konstrukciji rečenice. Svakodnevni govor je sve siromašniji, a čitaju se samo laka štiva.

Predsednik Društva za srpski jezik i književnost Veljko Brborić navodi da bi voleo da imamo sistemske vrednosti, da se ne dozvole elementarni propusti.

"Propusti se vidi svakog dana na ulici, a o tome niko ozbiljno ne vodi računa ili preciznije, malo je onih koji o tome vode računa", kaže Brborić.

Veliki je broj onih koji napuštaju školovanje između 10. i 15. godine. Među njima najviše je Roma. Ima i onih koji ne umeju da popune formular, napišu pismo ili molbu. Ipak nije problem ako se pogreši, problem je što se to neprestano ponavlja, ističu stručnjaci.

Lektorka Jelana Dubajić ističe da uprkos tome što su napisane brojne knjige, odlični tekstovi, što su pobrojani svi primeri, greške i dalje postoje.

"Onaj ko govori mora da čita ono što drugi pišu i tako će i sam biti bolji", kaže Dubajićeva.

Nemar je veliki neprijatelj pismenosti ljudi u Srbiji. Sve manje se vodi računa o tome kako se piše i govori. Zato u Ministarstvu prosvete kažu da će u narednom periodu poboljšati kvalitet obrazovanja.

Ministar Žarko Obradović smatra da je važno da ljudi shvate koliko je obrazovanje važno za bolji život.

"Na pojedinačnom planu tu je donošenje zakona o obrazovanju odraslih, kojim će se rešiti pitanje neformalnog obrazovanja, dodatnog obrazovanja, kao i doživotnog učenja. Tako će se stvoriti preduslov da svako može da uči, bez obzira na godine", navodi Obradović.

U Srbiji je među obrazovanima, najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana. Podaci UNESKO-a pokazuju da je u svetu nepismeno skoro 900 miliona ljudi.

Add a comment

Parastosom u crkvi svetog Marka u Beogradu, biće obeležena 17. godišnjica stradanja Srba u Medačkom džepu. Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" saopštio da je u akciji hrvatskih snaga stradalo 88 osoba.

Povodom 17. godišnjice stradanja Srba u Medačkom džepu biće služen parastos u crkvi svetog Marka u Beogradu.

Od 88 žrtava hrvatske agresije na Medački džep, još se traga za četiri nestale osobe, a od 84 pronađena posmrtna ostatka, osam je neidentifikovano, saopštio je dokumentaciono-informacioni centar "Veritas".

Povodom 17. godišnjice, "Veritas" podseća da je u toj akciji hrvatskih združenih snaga stradalo 46 vojnika, šest policajaca i 36 civila. Među ubijenim civilima je 26 osoba starijih od 60 godina, od toga 17 žena.

Hrvatska vojska je, 9. septembra 1993. godine, iznenada izvršila agresiju na srpska podvelebitska sela na području Medačkog džepa, kod Gospića, koja su se 18 meseci nalazila pod zaštitom UN.

Sela Divoselo, Čitluk i Počitelj opljačkana su, a zatim sravnjena po sistemu "spržena zemlja'", a hrvatska vojska je po završetku akcije srpskoj strani predala 52 leša.

Pripadnici UNPROFOR-a su, iz direktne borbe, izvukli još 18 leševa, od kojih je većina bila izmasakrirana i zapaljena, a tek 2000. godine je pronađeno još 11 leševa skrivenih u septičkoj jami, navedeno je u saopštenju.

"Veritas" podseća i da hrvatska strana nije ispoštovala sporazum, sklopljen uz posredovanje međunarodne zajednice, da se 15. septembra povuče sa okupiranih teritorija na liniju razdvajanja, a kontrolu Medačkog džepa prepusti snagama UNPROFOR-a.

U povlačenju koje je potrajalo do 17. septembra, hrvatske snage su opljačkale, popalile, porušile i pobile sve ono što nisu uspele da urade u nastupanju, objašnjeno je u saopštenju.

Na osnovu istrage koju je vodilo do 2004. godine, Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnice po komandnoj odgovornosti protiv načelnika Generalštaba Hrvatske vojske generala Janka Bobetka, komandanta vojnog područja Gospić, generala Rahima Ademija i komandanta Devete gardijske brigade, generala Mirka Norca.

Ademi i Norac u nadležnost nacionalnog pravosuđa  

Istraga protiv generala Petra Stipetića obustavljena je pošto je, prema tvrdnji glavne tužiteljke Haškog tribunala, uspeo da dokaže "paralelnu liniju komandovanja".

Bobetku zbog bolesti optužnica nije ni uručena, a od izručenja Hagu spasla ga je smrt, u aprilu 2003. godine.

Do suđenja pred Haškim tribunalom, ipak, nije došlo, pošto je, u septembru 2005. godine, slučaj "Ademi i Norac" prebačen u nadležnost nacionalnog pravosuđa, koje je, 30. maja 2008, oslobodilo generala Ademija svih optužbi.

Norac je optužen za nesprečavanje, podržavanje i ohrabrivanje ubistava samo četiri civila i pljačkanje imovine, ubijanje jednog i mučenje jednog ratnog zarobljenika. Osuđen je na po pet godina zatvora za ratni zločin protiv civila i zarobljenika, odnosno jedinstvenu kaznu od sedam godina.

Vrhovni sud Hrvatske je, 11. marta 2010, generalu Ademiju potvrdilo oslobađajuću presudu, a Norcu kaznu smanjio na šest godina zatvora. "Veritas" je ove presude hrvatskog pravosuđa ocenio kao "sramno poigravanje s pravdom" i potvrdu uobičajene primene dvostrukih aršina - jednim koji važe za Srbe, a drugim za Hrvate.

"Ovakva presuda je ponižavajuće sramotna i za žrtve zločina i za njihove porodice, koje su, umesto očekivane pravde, izgubile i nadu da putem sudskih postupaka barem njihova stradanja budu priznata", istaknuto je u saopštenju "Veritasa".

Presuda generalima Ademiju i Norcu, kako se kaže, pokazuje i da "Hrvatska još nije spremna da se suoči sa tamnijom stranom svoje nedavne prošlosti".

Ova presuda, svakako, neće podstaći prognane Srbe da, nakon 17 godina, počnu da se vraćaju u opustela i šikarom obrasla sela, u kojima je pre rata živelo oko 600, a sada jedva desetak Srba, ukazao je "Veritas".

Add a comment